Hvala Vam što ste ponovo došli da se igrate sa nama. To jest, hvala Vašim unutrašnjim majkama što su dozvolile vašoj unutrašnjoj deci da se ponovo ovde družimo, ovde na ovom slobodnom terenu gde se svako može osećati slobodnim da se prepusti energiji i emociji koja se širi.
Sa nama ovde večeras je Nenad Marić. Njega svi pre znamo pod pseudonimom Kralj Čačka, kako nam se predstavlja još od 2004. godine kroz svoj kantautorski rad. Mi smo njega već imali prilike ovde u Arilju da čujemo, da čujemo njegovu muziku i kroz nju i njegovu poeziju. Pri svemu tome, mi tada nismo ni znali da se on zapravo školovao da sa nama komunicira na jedan drugačiji način, kroz jednu drugačiju umetnost, a to je slikarstvo.
Iako danas može biti i čudno što jedan pojedinac na toliko različitih načina pokušava da komunicira sa publikom, valja nam se prisetiti da je to nekada bilo uobičajeno. Od renesanse kada umetnik prestaje da bude zanatlija i postaje univerzalni čovek, od njega se očekivalo da kroz različite medijume ispolji ono što nosi u sebi i tako pomogne u dosezanju toga i onima koji njegova dela posmatraju.
Zato smo ovo veče rešili da se malo bolje upoznamo sa tim njegovim različitim licima. Rezličitim u tom smislu što se ispoljavaju kroz različite forme - tonove, reči i linije. A opet, izmedju ta tri lica ne možemo ni napraviti neki jasan presek, jer ona nastaju kao posledica odnosa jednog čoveka prema aktuelnim zbivanjima u svetu u kojem svi živimo,a samim tim ona se u mnogim stavovima i pogledima moraju i poklapati, iako se različito ispoljavaju, stoga da bi smo upoznali Nenada Marića moramo ga sagledati iz svih uglova.
Ekspresivnošću svojih crteža autor nam dočarava unutrašnje stanje pojedinca, pokazuje nam taj haos koji se krije ispod prividne uredjenosti koja vlada u realnom svetu. Vidimo bespomoćnost bez tračka nade što nam može poslužiti kao upozorenje da češće zakopamo ispod svojih površina kako bismo pomogli našim unutrašnjim bićima, čak i onda kada na prvi pogled mislimo da je sve u redu.
Svojim haotičnim kretanjma figure sa crteža lutaju pokušavajući da pobegnu od tog haosa, neke sa maskama na licima kao da odbijaju sebi da priznaju stanje sistema u kome su zatočene. Ruke koje se uzdižu iz gomila u nadi da će naći neko rešenje koje će ih izbaviti odatle, svedoče o tome da se nisu svi prepustili mraku u kome su i da još uvek traže put koji će ih odvesti u neki drugi, utopijski, svet.
Zato se nadam da ćemo večeras svi dići ruke makar u ritmu muzike Nenada Marića I Miladina Stojkovića i da ćemo bar na trenutak doseći neki bolji svet.
Dunja Brkić
Nenad Marić rođen je u Čačku 1979. godine. Diplomirao je slikarstvo 2006. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Od 2001. godine se bavi kantautorskim radom a od 2004. godine se u javnosti pojavljuje pod pseudonimom Kralj Čačka. Do sada je imao tri samostalne izložbe:
Učestvovao je na više kolektivnih izložbi.
Krajem 2016. godine u okviru izdavačke kuće Lom objavio je zbirku poezije Na margini, u kojoj su se našle pesme, crteži i muzika, a zatim i debitantski album Zemlja Snova, kao zajedničko izdanje Odličnog Hrčka i Pop Depresije. Krajem 2018. godine objavio je svoj drugi album Spusti svetlost na put.
Živi i radi u Beogradu.
foto: Aleksandar Alempijević
