Uplašeni, zbunjeni i zgroženi bukom neprijatne retorike, ratnih bubnjeva, neartikulisanih glasova vrištećih strasti, rešili smo da se sklonimo.
Bar privremeno povučemo.
Da bi našli mir, da bi našli sebe, a ne kontaminirali našim sopstvenim slabostima odabrano sklonište, odbacili smo, pre ulaska, bar deo njih, naših slabosti.
I bacili smo ih u vatru.
Očišćeni svetlom vratili smo se sebi, nekoj drugoj muzici, nekim ljudima drugačijim i boljim.
Možda samo na noć.
A možda, to u nama što nas čini nama, potraje i duže.
Tek usred buke sad naziremo nešto drugo što nam ne mogu uzeti, ne mogu dati.
Nešto samo moje i samo tvoje što možemo podeliti okupani radošću.
